Divlja svinja
Sus scorfa
Opšti opis
To je krupna divljač koja se dosta lovi jer je veoma brojna, a I zadnjih godina je u ekspanziji. Za tu brojnost je zaslužan veći broj mladih u leglu i nedostatak prirodnih neprijatelja.
Svinje u najužem smislu odlikuju se jajastim, obraslim ušima i srednje dugackim repom, koji je na kraju kitnjast. Naša divlja svinja dostojno ih predstavlja. Ova jaka životinja, sposobna da se brani, dostiže visinu od 95cm, i težinu od 150 do 200 kg,pa I više uz dobra dva metra celokupne dužine, od koje 1,8 m otpada na trup, a 25 cm na rep. Veličina i težina menjaju se znatno prema mestu izdržavanja, godišnjem dobu i hrani. Divlje svinje koje žive u močvarnim krajevima veće su od onih koje žive po suvim šumama,one što žive po ostrvima Sredozemnog mora nikad ne dostižu velicinu kopnenih. Po svome obliku divlja svinja liči na svoj izdanak, pitomu svinju, samo joj je telo kraće, zdepastije, noge su joj duže, glava je nešto duža i suženija, uši joj stoje više uspravno, nešto su duže i šiljatije, pa i očnjaci su veći i oštriji nego kod pitome svinje. Boja je različita, no ipak je lovci zovu crna divljač, jer su crne, sive ili riđaste. Bele ili pegave divlje svinje su retke. Ona je divljač sa jako istančanim čulima, naročto čulom mirisa.
Očnjaci su im tako postavljeni u vilici da se donji, sekači, uvek preklapaju sa gornjim, brusačima, i na taj način se oštre. Zubi vepra ove divljči predstavljaju trofej, najjači su između pete I sedme godine Dugi su I do 28cm, nazivaju se brusači i sekači. Kod mužjaka se nazivaju kljove, i znatno su veći, a kod ženke klice.
Odrasli mužijak divlje svinje naziva se veprom ili nerastom, a ženka krmačom. Mlade životinje zovu se prasad, malo starije nazimčad. Mladi, kada se oprase, imaju karakteristične uzdužne pruge koje im ostaju do drugog meseca.
Stanište
Vlažni i močvarni krajevi sačinjavaju u svim prilikama boravište divlje svinje, bez obzira na to da li se tu nalaze prostrane šumske oblasti ili je kraj obrastao samo močvarnim travama
Ishrana
Po načinu ishrane spadaju u svaštojede, što znači da će pored hrane biljnog porekla pojesti životinje koje uspeju uhvatiti, pa će čak jesti i strvine.
Kad žitno zrnevlje počne da raste, vrlo ih je teško oterati s njiva i sačuvati njive od štete. One mnogo manje pojedu nego što upropaste svojim valjanjem. Često sravne cele površine potpuno sa zemljom, i na taj način postaju naročito štetne. U šumama i livadama divlje svinje traže podzemne crve, larve insekata ili u jesen i zimi opali hrastov žir, bukov žir, lešnike, kestene, krompire, repu i sve mahunaste plodove. Izuzev ječma one jedu sve ostale biljke i razne životinjske materije, cak i uginulu stoku, oborenu divljač, pa i lešine svojih najbližih srodnika.
Razmnožavanje
Ženke postaju polno zrele sa 10 meseci, a mužjaci koji mesec kasnije. Međutim, ne pare se pre navršenih 18 meseci, osim ako nije došlo do poremećaja prirodne ravnoteže. Period teranja divlje svinje se odvija od polovine novembra do početka februara. U tom periodu može da dođe do borbi među mužjacima, jer glavna ženka obeleži teritoriju na više mesta i to je znak da će sve ženke iz čopora biti u teranju za dve nedelje. Posle borbi sa drugim mužjacima, najjači vepar ostaje sa čoporom oko mesec dana i za to vreme upari sve ženke iz čopora. Posle tog perioda se vraća usamljeničkom životu.
Krajem novembra počinje vreme parenja, koje traje 4 do 5, pa možda i svih 6 nedelja. Kad to vreme dođe, približe se čoporu veliki veprovi koji su dotle živeli pustinjački, oteraju slabije i trče sa krmačama. Među podjednakima po snazi dolazi do žestokih i dugotrajnih borbi. No udarci koje hrabri borci zadaju jedan drugom retko su kad smrtonosni, jer se skoro uvek sukobi oružja jednog sa oružjem drugog, a samo mali broj udaraca promakne, ali i ti padaju na neprobojne štitove. Kod takvih dvoboja, rezultat bitke ostaje, naravno, nerešen, i oni najzad, mada sa najvećom nelagodnošću trpe jedan drugog. Čudni su izrazi ljubavi kojima mužijak u vreme parenja obasipa krmaču. On je udara po svim delovima tela svojim očnjacima. U to vreme glavnu ulogu igraju kod svinjčeta, kao što smo maločas čuli očnjaci, kao oružje, kao rilica za kopanje, tvrdi štitovi na plećkama i jako suženi vrat i leđa. A kako su baš to nosioci glavnog obeležja u razvitku svinjčeta, njihova upotreba mora biti za vreme parenja naročito živa, kako bi u celosti prešla u nasleđe. Osamnaest do dvadeset nedelja posle parenja, slabija krmača oprasi od 4 do 6, a jača 11 do 12 prasadi. Ona je još pre toga pripremila sebi u usamljenoj oblasti jedno leglo obloženo mahovinom, četinama ili lišćem, i svoje mlade, koje nežno voli, drži prvih 14 dana brižljivo sakrivene u tom leglu. Napušta ih samo na kratko vreme, toliko da sebi potraži hranu. Potom izvodi čopor napolje. Ona prednjači, a lepe i živahne životinjice znaju već dobro da upotrebe svoje zube. Često se nađe po više krmača sa svojim prasićima, koje zajednički vode svoje mlado društvo. A dogada se i to, u slučaju da koja krmača izgubi život, ostale preuzmu vođenje siročadi i brigu o njima. Čopor tih mladih, lepo ukrašenih životinja pruža veoma prijatan prizor, jer dok su još mladi prasići su najljupkija stvorenja. Boja dlake im je divna, a živahnost i pokretljivost mladosti u potpunoj su suprotnosti sa tromošću i dosadnom mrzovoljnošću starih. Krmača sa puno ozbiljnosti predvodi svoje prasiće, a oni je slede cičući i grokćući.
Prasići divlje svinje sisaju
Sa 18 do 19 meseci divlje svinjče je već zrelo za razmnožavanje. Od 5 do 6 godina potpuno je odraslo. Dužina života koju ono može da dostigne ceni se na 20 do 30 godina. Pitomo svinjče ne može nikada da dostigne toliku starost, jer mu život skraćuje nedostatak slobode i odgovarajuće hrane. Divlje svinje nisu mnogo izložene bolestima. Samo izvanredno oštra hladnoća sa dubokim snegom, koja im onemogućuje rovanje i pronalaženje hrane, ili ako sneg ima koru koja može da im povredi kožu na nogama, mogu biti uzroci što mnoge od njih propadaju
Neprijatelji
Najveći neprijatelj je čovek, koji njihovo meso koristi za ishranu. Meso divlje svinje s pravom se ceni, jer osim ukusa svinjskog mesa ima i pravi ukus divljaci. Glava i but važe kao naročite poslastice. Odlične su kobasice koje se prave od divlje svinje
Način lova
Divlje svinje se love :
- Hajkanjem
- Jutarnjim i večernjim čekanjem na visokim čekama
Lov hajkanjem
U lovu hakanjem učestvuje veći broj ljudi, od kojih se jedni raporeddjuju na doček koji opaše odredjeni teren, a drugi idu u pogon onosno krću se frontalno u liniji kroz sredinu terena .
Neposredno pred lov učesnici se obaveštavaju koji potez I kako će se loviti. U ovom lovu neophodno je da lovci budu propisno obeleženi markirnim , najčesće narandžastim prslucima. Uglavnom se lovi puškama sa glatkim cevima a zrna su jedinačna kugle, brenek. Nakon informisanja o terenu, oblačenju, I sigurnosti u lovu, pristupa se rasporedjivanju lovaca. Lovce rasporedjuju zaduženi vodiči na određenom rastojanju u zavisnosti od broja lovaca I dužine obodne linije , kao I određenog sigurnosnog rastojanja. Što znači da lovci ne treba da budu suviše blizu jedan drugome. Tako raspoređen doček treba da ostane što mirniji za vreme trajanja lova kako ga divljač ne bi uočila I vratila nazad u gustiš, kakvi su obično tereni na kojima se svinje nalaze.
Pogon kreće kroz centralni deo terena. Pogon treba da je sa dovoljno ljudi na određenom rastojanju I treba da drži liniju tokom lova što se postiže povremenim javljanjem lovaca. Pogon za raliku od dočeka treba da bude bučan , da se povremeno bacaju petarde, da se galami I priča kako bi se divljač lakše podigla I pokrenula. Za pogon se koriste I psi goniči, kratkonogi I dugonogi u zavisnosti o terena na kome se lov odvija. Kada se divljač nadje I podigne najbitnije je kako pucati.
Ni pogon ni doček ne sme pucati ispred sebe,tj kaunutrašnjosti već mora da propusti divljač iza sebe , kada ga prodje tada se okrće I puca I jedino tada nema bojazni, odnosno pucanj je siguran po bezbednost lovaca, što je I najbitnije u ovakvim lovovima.
Slikovni prilog
Pošto je lov završen oglašavanjem (najčešće trubom) se potvrdjuje kako njegov početak tako i njegov kraj.
Vodiči u svom povratku skupljaju lovce sa svojih mesta kako su ih i raspoređivali i dolaženjem na zborno mesto lov je završen.
Ostatak vremena je za sređivanje utisaka, obeležavanje i izvlačenje divljači, i obično se završi ručkom i beskrajnom pričom.
Lov sa visoke čeke
Lov sa visoke čeke može se odvijati u ranim jutarnjim ili popodnevnim do kasnih večernjih sati. Visoka čeka nam obezbeđuje bolji pregled terena a samim tim I lakše uočavanje divljači. Takodje pruža nam zaklon kako nas divljač ne bi osetila I primetila, kao I zaklon od vremenskih nepogoda. Pucanjem sa visokih čeka povećavamo ugao u odnosu na nas I divljač a samim tim povećavamo I bezbednost u lovu. U odnosu na udaljenost očekivane divljači možemo je loviti puškama sa olučenim I glatkim cevima. U prvom slučaju to su lovački karabini različitih kalibara I težina zrna. Prečnik zrna u ovom slučaju ne sme biti manji od 7mm. U drugom slučaju sa glatkim cevima koristimo jdinačna zrna, kugle ili breneke. Lov sa čeke nam obezbeđuje naslon prilikom pucanja, što je jako bitan detalj za siguran I dobar pogodak.
Dobri pogodci su vitalna mesta : kičma, srce, pluća, dok pogodcima u stomak I zadnje delove tela divljac može da ode I stotine metara ili I ne bude pronadjena. Nakon toga sledi nam potraga sa psima koja se često može zavšiti ne nalaženjem divljači.
Stoga je jako bitno, ako je moguće ne pucati na brzinu, već smiriti disanje I izvrsiti fino okidanje.
Čeka u šumi
Visoka čeka
Prenosna čeka
Na sledećim slikama prikazana su vitalna mesta odnosno mesta gde treba pucati divljač.
Pošto su situacije u lovu različite, nije ni za ocekivati da će vam divljač uvek idealno stati tj. bočno okrenuta ka vama.
Stoga ćemo dati prikaz gde pucati u različitim situacijama položaja divljači u odnosu na lovca, kako bi ovakvim pucanjem smanjili mogućnost ranjavanja.
Ovde se suočavamo sa pravim "hirurškim hicem". Zbog pozicije životinje i drveta koje skriva njegovu plećku, jedino je moguć hitac ispod uva. I to je pitanje, jer je drvo blizu.
Ova divlja svinja iako je pognuta, dobro je postavljena i uvo predstavlja dobar reperza visinu hica. Druga osa će biti ona spoljne desne strane. Druga mogućnost: hitac u čelo.
Ovde vam se nude dve mogućnosti za ovakvog mitskog vepra. Prvi mogući hitac biće smešten u podnožje uva, drugi u zavisnosti od pozicije životinje, malo unapred u odnosu na plećku.
Ova divlja svinja nije interesantna. Ali ako je ipak potrebno gađati, samo je jedan siguran hitac moguć: onaj u grlo, radi dostizanja vitalnih organa koji se nalaze iza - srca, pluća.
Od dve stvari jedna: ili ćemo sačekati da ovaj vepar završi svoje kupanje, ili će u ekstremnom slučaju hitac ispod ušiju odraditi posao. Samo za oprezne lovce u slučaju da je životinja ranjena.
Iz principa se ne gađa na životinju koja leži, čak ni na kapitalca kao što je ovaj, koji se retko se zatiče u ovakvoj poziciji. Kada je u pitanju samo gađanje, hitac je ipak moguć: između očiju.
Ova divlja svinja koja stoji dozvoljava samo jedan hitac koji bije morao pogoditi u sredinu i prema prednjem delu leve plećke.
S obzirom na poziciju, ova divlja svinje mora biti gađana u sredinu plećke.
Ova situacija je gotovo idealna. Nalazi se na isturenoj poziciji i čak i ako trči, dosta je lak plen. Zrno mora da udari u punu plećku, uz vođenje računa da pozicija udara ne bude suviše napred.
Sa ovom mladom divljom svinjom imate dva problema: brzina i veličina životinje. Postoji samo jedno rešenje: nišaniti srednju liniju divlje svinje i gađati ne u nivou srca već u predeo pluća.
Ova divlja svinja ide brzo, prolazi blizu. Hitac bi mogao biti lak. Ništa od toga. Nema šanse tražiti pogodak u srce. Vaše zrno mora da ide u prednji deo plećke na pola visine životinje da bi sigurno pogodilo neki vitalni organ.
U ovom krdu, samo je omanji vepar s desne strane u poziciji da bude gađan, gotovo u idealnoj poziciji. Hitac mora bitismešten na Uniji spoljne desne strane i dovoljno visoko da bi došao do vitalnih delova.
Imate izbor izmedju dva hica. Jedan ispod uva, drugi prema zadnjoj strani plećke.
Trofej
Trofej divljeg vepra su kljove. Kljove treba pažljivo izvaditi kako ih ne bi oštetili, pošto je donji deo koji je u vilici je tanak i nežan.
Nakon vađenja, kljove se nalivaju, zapunjavaju jer u suprotnom mogu ispucati. Pošto smo ih napunili pristupa se merenju i oceni trofeja.
Donji I duži zubi su sekači, dok su gornji i kraći brusači.
Ocenjivanje trofeja
Dužinu sekača merimo po spoljnjem obodu zuba sa tačnošću do na (mm), merimo oba sekača inalazimo njihovu aritmeticku sredinu. Izmerene vrednosti su izražene u (cm).
Nakon toga merimo Širinu sekača. Širinu merimo šublerom na najširem delu, širine oba zuba sabiramo i nalazimo njihovu aritmetičku sredinu koju množimo sa 3. Izmerene vrednosti su takodje izražene u cm.
Sada pristupamo merenju obima brusača. Pantljikom merimo obim brusača na njihovom naširem delu I nalazimo njihovu prosečnu vrednost koja predstavlja i vrednost bodova.
Dodatni bodovi su za lepotu kako sekača tako i brusača. Vrednost ovih bodova može biti najviše 5 i procenjuje se iskustveno, ali po odredjenim uputstvima. Tako za sekače može se dodeliti najviše 2 boda a za brusače najviše 3.
Kod sekača se gledaju brusne površine, zakrivljenost i oblik vrhova, dok kod brusača se gleda zakrivljenosti i brusne povrsine. Svetlije brusne površine donose više poena.
Takodje pri ocenjivanju moguči su i odbici koji mogu biti i do 10 bodova. Oni se odnose na neujednačenost brusača i male brusne površine, kao i na neujednačenost između sekača i brusač.
100 – 114,9 bronza
115-119,9 srebro
120 i više zlato
Korisćen deo materijala:
Wikipedija, enciklopedija
Poljoberza
Gornje podunavlje
DOBAR POGLED
Pripremio: Dragan Pešić dip ing šumarstva
Sus scorfa
Opšti opis
To je krupna divljač koja se dosta lovi jer je veoma brojna, a I zadnjih godina je u ekspanziji. Za tu brojnost je zaslužan veći broj mladih u leglu i nedostatak prirodnih neprijatelja.
Svinje u najužem smislu odlikuju se jajastim, obraslim ušima i srednje dugackim repom, koji je na kraju kitnjast. Naša divlja svinja dostojno ih predstavlja. Ova jaka životinja, sposobna da se brani, dostiže visinu od 95cm, i težinu od 150 do 200 kg,pa I više uz dobra dva metra celokupne dužine, od koje 1,8 m otpada na trup, a 25 cm na rep. Veličina i težina menjaju se znatno prema mestu izdržavanja, godišnjem dobu i hrani. Divlje svinje koje žive u močvarnim krajevima veće su od onih koje žive po suvim šumama,one što žive po ostrvima Sredozemnog mora nikad ne dostižu velicinu kopnenih. Po svome obliku divlja svinja liči na svoj izdanak, pitomu svinju, samo joj je telo kraće, zdepastije, noge su joj duže, glava je nešto duža i suženija, uši joj stoje više uspravno, nešto su duže i šiljatije, pa i očnjaci su veći i oštriji nego kod pitome svinje. Boja je različita, no ipak je lovci zovu crna divljač, jer su crne, sive ili riđaste. Bele ili pegave divlje svinje su retke. Ona je divljač sa jako istančanim čulima, naročto čulom mirisa.
Očnjaci su im tako postavljeni u vilici da se donji, sekači, uvek preklapaju sa gornjim, brusačima, i na taj način se oštre. Zubi vepra ove divljči predstavljaju trofej, najjači su između pete I sedme godine Dugi su I do 28cm, nazivaju se brusači i sekači. Kod mužjaka se nazivaju kljove, i znatno su veći, a kod ženke klice.
Stanište
Ishrana
Razmnožavanje
Ženke postaju polno zrele sa 10 meseci, a mužjaci koji mesec kasnije. Međutim, ne pare se pre navršenih 18 meseci, osim ako nije došlo do poremećaja prirodne ravnoteže. Period teranja divlje svinje se odvija od polovine novembra do početka februara. U tom periodu može da dođe do borbi među mužjacima, jer glavna ženka obeleži teritoriju na više mesta i to je znak da će sve ženke iz čopora biti u teranju za dve nedelje. Posle borbi sa drugim mužjacima, najjači vepar ostaje sa čoporom oko mesec dana i za to vreme upari sve ženke iz čopora. Posle tog perioda se vraća usamljeničkom životu.
Neprijatelji
Najveći neprijatelj je čovek, koji njihovo meso koristi za ishranu. Meso divlje svinje s pravom se ceni, jer osim ukusa svinjskog mesa ima i pravi ukus divljaci. Glava i but važe kao naročite poslastice. Odlične su kobasice koje se prave od divlje svinje
Način lova
Divlje svinje se love :
- Hajkanjem
- Jutarnjim i večernjim čekanjem na visokim čekama
Lov hajkanjem
U lovu hakanjem učestvuje veći broj ljudi, od kojih se jedni raporeddjuju na doček koji opaše odredjeni teren, a drugi idu u pogon onosno krću se frontalno u liniji kroz sredinu terena .
Slikovni prilog
Lov sa visoke čeke
Lov sa visoke čeke može se odvijati u ranim jutarnjim ili popodnevnim do kasnih večernjih sati. Visoka čeka nam obezbeđuje bolji pregled terena a samim tim I lakše uočavanje divljači. Takodje pruža nam zaklon kako nas divljač ne bi osetila I primetila, kao I zaklon od vremenskih nepogoda. Pucanjem sa visokih čeka povećavamo ugao u odnosu na nas I divljač a samim tim povećavamo I bezbednost u lovu. U odnosu na udaljenost očekivane divljači možemo je loviti puškama sa olučenim I glatkim cevima. U prvom slučaju to su lovački karabini različitih kalibara I težina zrna. Prečnik zrna u ovom slučaju ne sme biti manji od 7mm. U drugom slučaju sa glatkim cevima koristimo jdinačna zrna, kugle ili breneke. Lov sa čeke nam obezbeđuje naslon prilikom pucanja, što je jako bitan detalj za siguran I dobar pogodak.
Čeka u šumi
Visoka čeka
Prenosna čeka
Ovde se suočavamo sa pravim "hirurškim hicem". Zbog pozicije životinje i drveta koje skriva njegovu plećku, jedino je moguć hitac ispod uva. I to je pitanje, jer je drvo blizu.
Ova divlja svinja iako je pognuta, dobro je postavljena i uvo predstavlja dobar reperza visinu hica. Druga osa će biti ona spoljne desne strane. Druga mogućnost: hitac u čelo.
Ovde vam se nude dve mogućnosti za ovakvog mitskog vepra. Prvi mogući hitac biće smešten u podnožje uva, drugi u zavisnosti od pozicije životinje, malo unapred u odnosu na plećku.
Ova divlja svinja nije interesantna. Ali ako je ipak potrebno gađati, samo je jedan siguran hitac moguć: onaj u grlo, radi dostizanja vitalnih organa koji se nalaze iza - srca, pluća.
Od dve stvari jedna: ili ćemo sačekati da ovaj vepar završi svoje kupanje, ili će u ekstremnom slučaju hitac ispod ušiju odraditi posao. Samo za oprezne lovce u slučaju da je životinja ranjena.
Iz principa se ne gađa na životinju koja leži, čak ni na kapitalca kao što je ovaj, koji se retko se zatiče u ovakvoj poziciji. Kada je u pitanju samo gađanje, hitac je ipak moguć: između očiju.
Ova divlja svinja koja stoji dozvoljava samo jedan hitac koji bije morao pogoditi u sredinu i prema prednjem delu leve plećke.
S obzirom na poziciju, ova divlja svinje mora biti gađana u sredinu plećke.
Ova situacija je gotovo idealna. Nalazi se na isturenoj poziciji i čak i ako trči, dosta je lak plen. Zrno mora da udari u punu plećku, uz vođenje računa da pozicija udara ne bude suviše napred.
Sa ovom mladom divljom svinjom imate dva problema: brzina i veličina životinje. Postoji samo jedno rešenje: nišaniti srednju liniju divlje svinje i gađati ne u nivou srca već u predeo pluća.
Ova divlja svinja ide brzo, prolazi blizu. Hitac bi mogao biti lak. Ništa od toga. Nema šanse tražiti pogodak u srce. Vaše zrno mora da ide u prednji deo plećke na pola visine životinje da bi sigurno pogodilo neki vitalni organ.
U ovom krdu, samo je omanji vepar s desne strane u poziciji da bude gađan, gotovo u idealnoj poziciji. Hitac mora bitismešten na Uniji spoljne desne strane i dovoljno visoko da bi došao do vitalnih delova.
Imate izbor izmedju dva hica. Jedan ispod uva, drugi prema zadnjoj strani plećke.
Trofej
Pripremio: Dragan Pešić dip ing šumarstva
