Opšti opis

Lisica je životinja koja pripada porodici pasa. One su najrasprostrnjeniji mesjedi na svetu.Lisica je visoka od 40 do 50 cm, a dužina joj iznosi oko 110 cm, dok samo na rep otpada oko 40 cm. Masa joj je obično od 8 do 10 kg. Što se tiče starosti lisica, one mogu da dožive do 15 godina, mada je prosek oko 12. Veličina teritorije koju lisica smatra svojom obično iznosi oko 4 kvadratna kilometra, a jame su uglavnom koncetrisane na ivicama šuma, blizu naselja i u blizini ekonomija. Lisica ispred ulaza u jamu obično nema mnogo izbačene zemlje, jer dok kopa, zemlju sabija na zidove hodnika.

Za razliku od svojih rođaka pasa, nokti kod lisice se delimično uvlače ,trag lisice je dosta uži I može se pomešati sa tragom malih pasa.

Krzno lisice je dosta gusto, dlaku menjaju u aprilu tada je dlaka znatno ređa. Linjanje počinje od stopala do kraja nogu, a zatim po leđima. Boja dlake može da varira individualno kao I od uzrasta.

Zubi su prilagođeni za žvakanje mesa, ima ih 48 među njima naglašeni su očnjaci koji su karakteristika svih mesojeda I odlični su za držanje plena .Od čula joj je najrazvijeniji njuh . Izvanredno oseća i sa velike udaljenosti. Sluh joj je takođe odličan. Vid joj je odličan, naročito dobro vidi predmete u pokretu, a nepokretne predmete teže opaža.

Brlog kopa u lakim zemljištima ili ga uredi u pukotinama stena, pod korom stabla, a zna da zauzme i napuštene brloge jazavca. Nije redak slučaj da lisica i jazavac podele brlog , ali svaki napravi zaseban ulaz i svoj ležaj. Iz brloga vodi više izlaza, skoro na sve strane. Lisica pored stalnog brloga, gde boravi dugi niz godina, iskopa i rezervni, naročito ako je u starom brlogu više puta uznemiravana, možda i ako oseti da postoji opasnost za mladunce. Prisustvo lisice u brlogu može se utvrditi po svežem iskopu, tragovima na gllini i pesku kod ulaza, stopama u snegu, po vonju (naročito leti i u doba gajenja mladunaca), kao i po otpacima hrane ispred brloga (perje, noge zečeva itd.) naročito ako još hrani mladunce. U brlogu se zadržava kad je loše vreme, kiša, košava, mećava, pri opadanju lišća ali i u tihim zimskim danima. Ako lisicu progone psi i ne uspe da im pobegne menjajući pravce po čestarima, pobećiće u brlog. To čini i pri šumskim hajkama. Lisica napušta brlog obično pred veče. Ako joj je brlog na mirnom mestu, nekoliko puta iz njega izviri, polako se izvuče i često dugo sedi pred brlogom ili iznad njega. I Rado se sunča sklupčana, na panju ili na steni. Napolju spava veoma čvrsto, tako da je čovek može iznenaditi.

Ishrana

Lisice su životinje koje love u sumrak I noću. Svaka lisica lovi sama

Lisice se uglanom hrane beskičmenjacima , insektima malim kičmenjacima poput gmizavaca I ptica, tu se mogu uključiti jaja I biljke, a ponekad nesto krupniji kičmenjaci poput zeca I krupnije ptice. Lisica u proseku troši oko 1kg hrane dnevno, zato će višak hrane zakopati ispod lišća, zemlje, ili snega.

Plen duže vreme mogu kao pod lupom da posmatraju jako smireno, a onda u skoku ciljano na životinju hvataju je za vrat I poktetima glave je protresu sve dok se plen opire.

Razmnožavanje

Žive uglavnom usamljeničkim životom, a samo za vreme parenja dolazi do zbližavanja mužjaka i ženki. U toku sezone parenja ženka se oglašava karakterističnim lavežom a mužjaci zavijanjem. Tada mužjaci kao opijeni idu za mirisom ženke koja je tada već spremna za parenje. Parenje je dosta kratko I glasno I traje do 20 sekundi.Iako se ženka pari sa više mužjaka, ona će se na kraju odlučiti za jednog.

Menstrualni ciklus kod ženke traje od 1 – 6 dana svake godine. Kao I druge vrste pasa mižjaci lisice imaju penisnu kost. Formiranje sperme kod crvenih lisica počinje u avgustu I septembru da bi svoj maksimum dostigli u januaru I februaru.

Kada je oplodjena lisica ulazi u period trudnoće koji traje 52 – 54 dana. Nakon toga ona okoti od 4 do 6 lisičića . Lisica ima 4 para sisa od kojih svaka dojka može imati od 8 do 20 mlečnih kanala,koji povezuju mlečne žlezde sa bradavicama što omogućava da mleko malte ne pršti iz bradavice. Uspešnost preživljavanja je I do 80 % .Broj mladih često može zavisiti I od okoline.

Tokom porodja a i nakon njega mužjak snabdeva ženku. Kada se okote, mladunci su slepi u proseku imaju masu oko 80 grama, a na vrhu repa i na grudima imaju pramenove bele dlake. Oči otvaraju nakon dve nedelje, a nakon 5 prvi put izlaze iz rupe, sa 10 nedelja potpuno su odrasli. U jesen iste godine mlade lisice se razdvajaju I zauzimaju svoju teritoriju. Polno su zreli sa 8 do 10 meseci.

Lov lisice

Lisica se lovi od 01,01 – 31,12

Lov lisice čekanjem

Lov lisice čekanjem je lov koji zahteva veliko strpljenje, jel se obično čeka duboko u noć. Čekanje lisice može biti u neposrednoj blizini njenih rupa, na raskrsnicama, putevima I livadama na kojima se najčešće viđa kao I u neposrednoj blizini deponija, fazanerija, farmi I sl.

Za lov čekanjem je bitno da ste za to vreme godine I dužinu čekanja adekvatno obučeni. Odeća ne bi smela da šuška pri pokretima jer je lisica životinja izvanrednih čula. Kada lisica zastane znajte da su sva njena čula maksimalno aktivirana.

Obično izlazi I postaje aktivna u sumrak pa nadelje sve do u noć I ranog jutra kada se obično vraća u svoj brlog ili jazbinu.

Lovi se puškom sačmaricom, najčešće krupnoćom sačme 5mm ili lovačkim karabinom manjeg kalibara zbog njene veličine. Nije zabranjeno koristiti I veće kalibre mada je to već pitanje etike.

Čeke mogu biti improvizovane uz pomoć šire daske što je I najčešći slučaj, pa sve do stabinih visokih čeka.

Pošto je lisica najčešći prenosilac besnila vodite računa nakon odstrela da li je ona stavrno mrtva. Kada se uverite u to uz pomoć zaštitnih rukavica ubacite je u džak, zbog buva I krpelja I tako prenesite do kuće gde Je možete I naprskati preparatima protiv buva I krpelja.

Lov lisice hajkanjem

U lovu na lisice hajkanjem učestvuje većI broj lovaca, od kojih jedan broj u pogonu, dok je drugi na dočeku. Na određjeni teren koji se hajka, vodiči po obodu rasporedjuju lovce, na odredjenom bezbednom rastojanju. Lovci koji su na dočeku moraju biti mirni I ne smeju se kretati. Oni svojim rasporedom formiraju obruč na određenom terenu. Nakon oglašavanja za početak lova, jedan manji deo iz tog obruča (pogon) počinje da se kreće I svojom kretanjem, pričom I javljanjem kako bi se držala linija pokreće divljač. U tome im pomažu nezaobilazni pomoćnici psi goniči , kratkonogi Ili dugongi u zavisnosti od terena na kome se lovi. Tokom kretanja mogu se bacati petarde kako bi se divljač lakše pokrenula.

Lovci kao I u većini lovova moraju biti vidno obeleženi, najčešće su to narandžasti prsluci, kape Ili kompletna odela. Lovi se puškama sačmarama, krupnoćom zrna 4,5 – 5mm.

Zbog velikog broja učesnika u ovom lovu, I najčešće male preglednosti ,treba voditi računa kako pucati. Pucanje na divljač treba izvršiti onda kada vas ona prodje.

Kada pogon stigne do svoje krajnje tačke, ogašavanjem , najčešće trubom objavljuje se kraj lova. Nakon toga lovci se vraćaju na zborno mesto, gde će kroz kraći razgovor razmeniti svoje utiske.

Čeke mogu biti improvizovane uz pomoć šire daske što je I najčešći slučaj, pa sve do stabinih visokih čeka.

Jamarenje

Lov lisice isterivanjem

Ulov isterivanjem ne bi bio moguć bez naših vernih pomoćnika pasa. U ovom sličaju su to nemački lovni terijeri, kratkodlaki I oštrodlaki jazavičari. Nakon pretpostavke da se u rupama krije lisica, pustamo jednog psa, za to vreme lovci čekaju sa puškama u neposrednoj blizini ako lisica istrči. Ako posle dužeg vremena pas izađe I ako na njemu ima potvrda da je lisica prisutana ( u vidu ogrebotina od tuče), hvatamo psa I pustamo drugog, odmornog. U ovim situacijama često psi isteraju jednu, pa I više lisica. Ovaj lov se najčešće praktikuje zimi I po snegu, kada je vreme parenja, jer tada ih obično I bude više u jamama, pritom se lakše vide I tragovi ulaska. Lovcima koji su rasporedjeni okolo sneg i sam zimski period omogućuju bolju preglednost.

Lov lisice jamarenjem

Ovaj način lova je takodje ne zamisliv bez pasa jamara (kratkodlaki I oštrodlaki terijer kao I kratkodlaki I oštrodlaki jatavičar). Ako posle dužeg vremena ne mogu da je isteraju a svi pokazatelji govore da je tu, hvatamo se za ašov I lopatu. Na osnovu zvuka koji smo čuli cenimo mesto gde kopati. Neki put to I ne bude duboko, a neki put I više prekopa koji su duboki I preko 2m. Ovaj način lova se praktikovao u aprilu kada lisica ima mlade pa samim tim teško I izlazi iz jame.

Oštrodlaki i kratkodlaki lovni terijer

Oštrodlaki i kratkodlaki jazavičar

Lov lisice dugonogim psima goničima

Lov lisice dugonogim goničima, je aktivnost uključivanja praćenja, I potere, a ponekad ubijanja lisice, tradicionalno Red Fox. Lov se odvja sa grupom nenaoružanih pristalica koje vode "Master of foxhounds" ( "gospodar pasa "), koji prate pse peške ili na konju. Lov lisice sa psima, je aktivnost, nastala u Engleskoj u XVI veku, I po obliku je veoma sličan onome koji se praktikovao do 2005. godine, kada je izvršena zabrana ove vrste lova u Engleskoj i Velsu. Zabrana lova u Škotskoj je doneta 2002. godine, ali je i dalje u skladu sa zakonom u Severnoj Irskoj i nekoliko drugih zemalja.

DOBAR POGLED

Pripremio: Dragan Pešić dip ing šumarstva