Prema građi, telo patke je podešeno za pticu koja zivi u vodi. Oblik tela, noge i masnoća perija odlično su prilagođeni na život u vodi. Za razliku od gnjuraca, telo patke je udešeno više za plivanje nego za gnjuranje. Pljosnate noge imaju razapetu kožicu za plivanje i nisu tako jako nazad povučene kao kod gnjuraca, a rep, mada je dosta kratak, ipak postoji. Krila su duža od krila gnjuraca, i zato su podešenija za letenje. Svojim poznatim geganjem jos uvek bolje hoda od gnjuraca. Gnjurac je savršenija životinja za život u vodi nego patka, ali je rob vode. Savršeniji razvoj u jednostavnom pravcu moze da donese životinji veliku korist, ali ima i svojih negativnih strana. Divlja patka je dugačka oko 63cm. Od nje vodi poreklo pitoma patka. Svadbeno ruho mužijaka vrlo je lepo. Osnovna boja gornje strane tela je sivkasto-smedja, glava i vrat zrače metalno-zelenom bojom, grudi su smeđe kao kesten, a izmedju boje gornje i donje polovine tela provlači se bela traka. Najlepsi ukras na krilu je “ogledalo” plave boje sa belim okvirom. Ženka je mnogo prostije obojena. Bledosivo, crnkasto, žuto i smeđe meša se u njenoj odeci i daje slabo upadljivo zaštitnu boju koja joj je potrebna za vreme ležanja.

Stanište

Vec u februaru ili martu, patke počinju da se vracaju. U zavičaju, kao i u tudjini, divlja patka najradije boravi po jezerima koja su obrasla trskom i močvarnim biljkama ili po malim barama. Vode koje su tu i tamo pokrivene biljkama, a imaju i slobodnih neobraslih mesta, najviše se dopadaju divljoj patki. Sa njih ponekad odleće na manje bare, kanale, lokve ili polja kako bi i njih iskoristila. Retko se viđa na slobodnoj vodi, stalno je u blizini žbunja, i tu pretražuje vodu gnjurajuci ili gazeći po mulju.

Rasprostranjenost

U Srbiji ona se gnezdi po svim vodama gde ima trske, pa i van nje. Traži suva mesta van vodekoja svojim oscilacijama može da ugrozi gnezdo I jaja. Česti su slucajevi da patka Izvede male kako blizu naseljenih mesta, pa I u naseljenim mestima, tako da se vidjaju kako ihprevodi preko ulice I slično. Obično ih izvodi dalje od vode a kada se mali izvedu odvodi ih do najbliže reke, bare ,potoka.

Ishrana

Ona spada u najproždrljivije ptice koje poznajemo. Ona ždere nežno lišce ili vrhove raznih trava i barskih biljaka. Isto tako rado jede mlade pupoljke biljaka, klice i zrelo semenje, zrnevlje zita, krtole i dr. Ali osim toga lovi redom i sve životinje pocevsi od crva pa do zglavkara i riba. Njen apetit za jelo je nezajažljiv i zato dok jer budna jede sve sto nađe.

Razmnožavanje

Mužjak i ženka su sa mnogo ljubavi privrženi jedno drugom, mada ih žestoka strast goni da prekorče granice zaključnog braka. Po savršenom oplođenju, koje se uglavnom dešava na vodi, pri čemu se izražavaju naročite sposobnosti u plivanju i mnogom vikanju, patka bira odgovarajuće mesto za smeštaj legal. U tu svrhu traži suvo i mirno mesto pod žbunjem ili drugim biljkama, ali isto tako rado preuzima gnezda od drugih ptica, pa čak i svraka ako su na drveću. Čitavo gnezdo sačinjavaju suve petiljke, lišće i drugi delovi biljnog tela koje labavo slaže, u sredini zaokružava, a kasnije ispunjava perjem. U leglu ima 8 do 16 sivkasto-belih ili bledo-maslinastih jaja, koja se mogu razlikovati od jaja obične patke. Leženje traje od 24 do 28 dana. Ženka leži vrlo predano i prilikom odlaska oprezno prikriva jaje perjem koje je iščupala sa svog tela. Iz gnjezda se šunja po travi što je moguce nevidljivije. Pri povratku se približava gnezdu tek onda kad se uverila da ni od kuda nema opasnosti. Kad se mladi izlegu greje ih u gnezdu jos jedan dan, a zatim ih vodi na vodu. Ako odrastu na gnezdu koje se nalazi visoko na drvetu, oni skacu, pre nego što će poći na prvu šetnju, odozgo nadole, a ipak im se ništa ne dešava. Doba prve mladosti provedu, što je više moguće, skriveni između visoke, guste trave, trske i drugih vodenih biljaka, a tek kad hoće da oprobaju krila, izlaze na slobodnu vodu. Majka pokazuje mnogo brižljivosti samo da bi ih sakrila od pogleda ljudi I drugih neprijatelja. Ako je potrebno ona pokušava raznim varkama da odvrati opasnost, a kada vidi da je napada slabiji neprijatelj, izlazi hrabro u susret i često ga natera na bekstvo. Mladi je jako vole, paze na svaki njen mig i opomenu i, čim ona zapovedi, kriju se između biljaka ili uzvišica zemlje i ostaju nepomični sve dok se mati ne pojavi, a kad ona dodje, za trenutak svi su na nogama i svi su zajedno. Vrlo brzo rastu i posle šest nedelja mogu da lete.U letnjem periodu /juli,avgust/ mužjaci odbacuju svoje svadbeno perije I u tom momentu nakon mitarenja izgledaju isto kao I ženke. Mužjaka ce te u tom periodu razlikovati po boji kljuna. Kod ženke je narandžasto crvenkast sa crnim flekama a kod mužjaka tamno zelenkatožut.

Neprijatelji

Ponekad stara divlja patka postaje plen lisice, divlje macke ili vidre, tvora ili drugih životinja. Jaja i nežne mlade napadaju i odnose pacovi, svrake I vrane. Velika opasnost preti im od jedne močvarice , čaplje a najveći neprijatelji su im krupni sokolovi koji se ponekad hrane isključivo patkama. Pred ovim protivnikom patke se brane gnjuranjem, a ponekad uvuku i napadača u dubinu vode i na taj način ga oslabe tako da mora da napusti lov.

Upoznavanje sa vrstama; kao i vrstama koje su dozvoljene odnosno ne dozvoljene za lov

Patke koje su dozvoljene za lov       love se od 01.09 do 28.02

Divlja patka zviždara: Divlja patka kržljura: Divlja patka pupčanica- gorgotovac: Divlja patka riđoglava:

Vrste pataka koje su trajno zašticene

Način lova

• Pretraga terena –buširanje
• Lov na prletu (ujutro ili uvece)
• Lov uz pomoć mamaca -lokera ujutro i tokom dana

Lov pretragom terena – buširanje

Ovu vrstu lova upražnjavamo u barama, gde u dubokim čizmama, gazimo kroz vodu I probijamo se kroz guste trske I ševar. Detaljnom pretragom, uz pomoć psa nalazimo, podižemo i odstreljujemo divljač. Nakon toga nas pomoćnik opet stupa na scenu, jer u gustom ševaru treba pronaći odstreljenu divljač.Pretragom uz kanale podižemo divljač iz trske koja je obično sastavni deo kanala. Lov uz kanal ako je dobro organizovan od strane lovaca moze biti veoma uspešan. Ta organizacja podrazumeva dva ili više lovaca uz kanal, I dva ili više lovca takodje uz kanal ali koji su od njega udaljeni 15tak metara I na udaljenosti 40-50m od predhodne grupe. Prednost ovog lova je ta što je opseg lova uglavnom manji tj sve se odvija u granicama širine kanala. Takodje je prednost I ta što ptici treba malo više vremena da savlada dubinu kanala I visinu trske dok ne izleti na čistinu. Raspored lovaca je na šematskom prikazu koji je priložen

Lov u jutarnjem i večernjem preletu

Ovaj lov vremenski ne traje dugo 15 do 20 min mada ima dana kada to može biti I natno duže. Za ovu vrstu lova valja poznavati dobra mesta gde one najčešće dolaze ili prolaze. Pošto ste se dobro zaklonili usnom vabilicom ih dozivate, kada dodju na puškomet naravno pucate. Jako je bitno bilo jutro ili veče, da nakon uočavanja divljači ne pravite nagle pokrete. Ptice imaju izuzetno dobar vid čak 8 puta bolji od čoveka. Za večernji lov obavezno nositi bateriju kojom će te psa usmeriti ka odstreljenoj divljači.

Preporuke :

• Izbegavajte stajanje na mokrim panjevima i oborenim deblima, kao i muljavom i glibavom terenu. Pokušajte da obezbedite stabilan oslonac koji će vam omogućiti okretanje
• Ne pravite nagle pokrete
• Deo nebeskog svoda koji partite valjalo bi da je što veći kako bi lakše uočili, poveli, i otpucali divljač. Ne zavlačite se suviše u gustiše gde će vam grane i delovi drveća smanjuju opseg vidljivosti
• Ranjenu divljač odmah doticite jer je velika verovatnoća da je nećete posle naći. Posebno važi za večernji prelet
• Ako je struja vode jača,na mestu gde lovite, odmah nakon odstrela pošaljite psa po aport.
• Ako niste dobro poveli divljač tj. ako ste zakasnili bolje je da ne pucajte na brzinu, kako zbog ranjavanja tako i rasterivanja ostalih u neposrednoj blizini

Lov uz pomoć lokera

Jedan od načina lova je i lov uz pomoć mamaca-lokera, koji nam u velkoj meri mogu olakšati lov . Pošto je lov živim mamcima zabranjen onda I pribegavamo veštačkim mamcima. Oni su najčešce izradjeni od plastike , mada su to često I neki drugi materijali. Možete ih naći I u razlicitim položajima , kako se hane, dremaju, plivaju pa I one koje imaju ugradjene motore na 6 ili 12v te tako vrte krilima, oponašaju plivanje Ili gnjuranje. Lokeri ne treba da su jakih boja /napadnih/ tj jakog inteziteta odnosno boje treba da su što prirodnije. Veličina nije toliko bitna ali je bitna forma .

U ranim jutarnjim satima najbolje dok je još mrak, pred svitanje oni se postavljaju na vodu. Pri tome treba imati u vidu da tegovi I kanapi budu dovoljno dugački tj teški u zavisnosti gde ih postavljate, da li je to barska oblast sa mirnijom vodom ili je reka gde je vodena struja jača. Mesto bi trebalo da bude locirano gde one inače preleću I gde je neka njihova prirodna transverzala. U odnosu na vaše mesto nalaženja koje je takodje pripremljeno kao zaklon da li prirodno /granje, drvo, stenai slicno/ ili vestacki uz pomoć maskirnih mreža koje se uklapaju u okolinu lokeri treba da budu rasporedjeni:

• Da budu na udaljenosti 10 -15 I vise metara
• Da budu što levo što desno od mesta zaklona da ispred sebe ostavite prazan prostor odnosno rupu gde bi one trebale da sleću.
• Jako su retki slučajevi da sleti u lokere, obično slete dalje pa prilaze njima, ili u otvor koji im ostavite kako je predhodno napomenuo.

Kada ste sve pripremili I prelet krene, vabljenjem različitim vabilicama zavisno od vrste, počnete dodatno da ih privlačite. Kada pridju neke kruže a neke slete. Ako kruže I hoće da slete, ne posredno pre sletanja ustajete I pucate. Pošto ste je u sletanju iznenadili ,ona pokušava da uzleti I odleti, pri cemu joj je brzina naj manja I samim tim postaje lakša meta. Ako slete budite spremni, čim polete da pucate jer je tada kao meta veća a I brzina najmanja.

 

DOBAR POGLED

Pripremio: Dragan Pešić dip ing šumarstva